Читач пише:
"Био сам сведок грејне дискусије на вечерњим столовима мога брата прошле вечери, назвали смо га" сосом ", а моја снаја је подигнута да је то названо" сојино месо ". Да ли је то регионална ствар? кувано је месом? (Добио сам то објашњење). Молимо вас да саветујете и потенцијално зауставите развод. "
У Италији постоји суго и постоји салса . Суго потиче од сука (сокова), а односи се на пањеве од кувања меса, тако да се "суго" користи за богате месне сосове дуж линија суго алла Бологнесе , или дебелих поврћа сосова.
Ове често, мада не увек, носе се са тестенином. Салса, с друге стране, је полу течност до течног сировог или куваног соса који се користи као додатак. Може проћи преко тестенина, на пример, песто ала геновезе , али се може користити и за сезонирање других јела. На пример, салса верде је прекрасно преко куваног меса или кромпира, као и мајонеза ( салса маионесе у многим књигама). Ако је сосак посебно осетљив, може се назвати " салсина ".
Прелазак од суго / салса на италијанском до сосу / сосу на енглеском језику мора се десити када се имигрантске породице насељавају у нова насеља у САД-у, и, очекујем, италијанско-америчка традиција породице / суседства више него било чега. Неки имигранти су превео италијанско име због оног што су ставили на своје тестенине као "сојино месо", док су други то превели као "сос", а преводи су преношени кроз генерације и постали укорењени у процесу.
Људи постају невероватно страствени због оваквих ствари.
Још један читалац Тони Смит допринео је овим коментарима: "Једноставно речено," сос "је брзо направљен, тј. Салса ди помодоро , песто, итд. Тражи цео дан да кува." Додао је да мисли да је "сос од меса" нешто у облику комада меса који је замрзнут и конзумиран као други течај ( сецондо ), док се капање користи за сезону тестенина, рижота, гночија или чак Пире кромпир.
Као пример рагуа, он предлаже лигуријски тоццо, што је у основи печеница са богатим сосом који углавном прелази тестенине.
Ово није оно што ја мислим као рагу - у Тоскани, то је месни сос израђен од млевених меса, дуж линија суго алла Бологнесе . Међутим, само зато што реч значи једну ствар у једном дијелу Италије, нема ништа да каже да то не значи нешто сасвим другачије у другом региону. Тако сам погледао "рагу" у дизајну Дизионарио ди гастрономиа Антонио Пиццинарди . Он каже:
" Рагу : Реч француског поријекла који се примјењује на јела која се значајно разликују, али дијелити као заједничку особину кориштење меса које је дуго кувано у сосу, који је генерално предодређен да пређе тјестенине. Постоје двије главне врсте рагу: један је направљен са млевеним месом, а други из једног комада меса полако кувано дуго времена, на који се могу додати и други састојци. Поред тога, неколико јела типичних за јужне регије се зову ал рагу, на пример, царне ал рагу или брациоле ал рагу , који се састоје од плоча од меса различите величине, ваљаних око ароматичних агенаса и полако куваних.
Први тип рагу обухвата јела емилијанске традиције, као и оне из Бари или Сардегне, док у другој групи спадају сва јужно италијанска јела. "
С обзиром да је Бари у Пуљи, што је свакако на југу, а Сардегна је углавном ушла у јужне регионе, очигледно је да је распад између млевених меса и врста меса рагу не регионалан, већ локални.
С обзиром да повезујем реч "сојино месо" са замрзнутим месом и брашном (нешто што уопште није уобичајено у Италији, иако сам га сусрео у региону Пиемонте), зовем шта се налази преко тјестенине "сос" када се позивам на енглеском. Али, као што је превише често случај са италијанском храном, овде нема никаквог тачног или погрешног одговора.
[Уредио Данетте Ст. Онге]